Follow us

Video klipovi

Imamo 5 gostiju na mreži
Dobrodošli Baza znanja Bolesti zavisnosti
Pušenje PDF Štampa El. pošta
subota, 28 maj 2011 11:04

Pod pušenjem se podrazumeva korišćenje duvana udisanjem dima zapaljenog duvanskog lišća u cigareti, cigari ili luli. Štetne posledice po zdravlje ljudi nastaju bez obzira da li se duvan puši, žvaće ili ušmrkava, ili se udiše pasivno u prostoru zagađenom duvanskim dimom.

 

SASTAV DUVANSKOG DIMA

Duvan i duvanski dim sadrže gotovo iste materije, samo u različitim odnosima. Duvanski dim je kompleksni zagađivač vazduha, odnosno heterogeni aerosol koji se sastoji od oko 4.000 različitih hemijskih sastojaka u formi čestica i gasova. On sadrži, između ostalog, i nadražljivce i sistemske otrove kao što su nikotin, vodonik-cijanid, sumpor-dioksid, ugljen-monoksid, amonijak, formaldehid itd. Takođe sadrži na desetine kancerogena i neke mutagene (arsen, hrom, nitrozamini, benzopiren). Pojedine supstance, kao što su, na primer, nikotin, kadmijum i ugljen-monoksid, oštećuju reproduktivne procese. Duvanski dim je najčešći zagađivač zatvorenih prostorija i njega je američka agencija za zaštitu životne sredine svrstala u “klasu A” kao «humanog kancerogena» za koji ne postoji minimalna sigurna doza izloženosti.

 

Mada prosečna cigareta gori 12 minuta, pušač je samo mali deo vremena neposredno koristi. Prilikom pušenja cigarete postoje dve vrste duvanskog dima: dim koji pušač uvlači u pluća i bočni dim od sagorelog duvana koji se širi u okolini. Taj dim sadrži iste supstance kao i dim koji se udiše, samo u različitim koncentracijama. Dim koji leluja u okolini pušača sadrži više od šezdeset kancerogena. Zagađenje vazduha nastalo pušenjem ventilacija ne može odstraniti, već ga samo raspršuje u još širi prostor.

 

To znači da štetne supstance koje su uzročnici oboljenja udišu i nepušači koji se nalaze u istoj prostoriji sa pušačima i to je PASIVNO PUŠENjE a vrsta takvog zagađenja zatvorenog prostora se naziva zagađenje životne sredine duvanskim dimom. To je razlog zbog čega mnoge države imaju stroge zakone za zabranu pušenja u zatvorenim prostorijama.

 

Sastojci duvana i duvanskog dima:

1. Nikotin - alkaloid

Toksična doza: 0,003 - 0,005 g

Smrtna doza: 0,04 - 0,06 g

Blokira prenos nervnih impulsa u ganglijskim sinapsama nervnog sistema. Izaziva dugotrajnu depolarizaciju i deluje na vegetativni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus), prvo deluje razdražujuće a potom depresivno.

 

2. Ugljen-monoksid (CO) - jedan od najjačih otrova sa velikim afinitetom prema hemoglobinu, kada nastaje karboksihemoglobin koji blokira snabdevanje celog organizma kiseonikom. Zato se javlja glavobolja, vrtoglavica, poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova.

 

3. Ugljovodonici - ugljovodonici duvanskog dima izazivaju hroničnu toksičnost. Oni deluju direktno nadražajno i odgovorni su za hronični bronhitis pušača, a imaju i kancerogeno dejstvo.

 

4. Cijanovodonična kiselina (CN) – smrtna doza je 0,05 g - inhibira disanje ćelija blokadom fermenata disanja, te se zato javlja nedostatak kiseonika, vrtoglavica, smetnje vida i grčevi u mišićima.

 

5. Katrani duvana sadrže više od 200 komponenti, od kojih su mnoge toksične. Za sada se zna da 60 komponenti mogu da izazovu tumore. Poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, nego prve dve trećine zajedno.

 

6. Amonijak - daje specijalni, nadražujući miris duvanu koji sagoreva. U organizmu može dovesti do krvarenja i slabljenja desni. Na sluznici usta i nosa izaziva sniženje sposobnosti čula ukusa i mirisa, dok na sluznici grkljana može da izazove neizlečive posledice.

 

7. Razni aldehidi - pored ostalih i formaldehid. Svi nadražuju disajne puteve.

 

8. Fenol - otrov koji nagriza i veoma oštećuje tkivo. Gusti duvanski dim, svojom toplotom do 60oC pravi bezbolne opekotine po disajnim putevima, pri čemu ponavljana opekotina može i maligno da se izmeni (i tako pokrene rak).

 

Pored materija koje se nalaze u duvanu i sintetišu prilikom pušenja, tehnolozi duvanske industrije u cilju postizanja komercijalnih efekata u procesu proizvodnje dodaju i materije koje su otrovne, a neke i kancerogene (azbest - omogućava duže zadržavanje pepela na cigareti, titan – daje beo izgled pepelu cigarete, različite arome i mirisi itd.)

Polonijum - radioaktivni polonijum i fosfatna đubriva, koja se dodaju zemljištu da bi se povećao prinos i poboljšao ukus duvana, sadrže uran i njegove potomke posle raspada. U laboratoriji još 1974. godine utvrđeno je da radioaktivni polonijum, unet u disajne puteve eksperimentalnih životinja, izaziva rak. Polonijum se rastvara u vodi i krvlju biva raznesen po telu. Pored toga, za vreme tinjanja cigarete, stvaraju se nerastvorljivi kristali radioaktivnog olova, radioaktivnog polonijuma i kalcijum fosfata, koji se talože u ćelijama ispod sluzokože disajnih puteva. Poluživot radioaktivnog olova je 22 godine tako da ono predstavlja trajni izvor radioaktivnog polonijuma, koji zrači sluzokožu disajnih puteva dugi niz godina nakon što je pušač ostavio duvan.

MNOGE SUPSTANCE NE OTKRIVAJU SE RUTINSKIM ANALIZAMA SADRŽAJA CIGARETA KOJE SU U SVAKOJ ZEMLjI, PA I NAŠOJ, PROPISANE ZAKONIMA.  DUVANSKA INDUSTRIJA ULAŽE MNOGO NOVCA ZA OTKRIVANjE UPRAVO ONIH SUPSTANCI KOJE SE NE MOGU RUTINSKI OTKRITI A MOGU DOVESTI DO PROFITA. IAKO JE DUVANSKA INDUSTRIJA OBAVEZNA DA ISTIČE TAČAN SADRŽAJ DUVANSKIH PROIZVODA - ŠIROM SVETA JE PRIMEĆEN PROBLEM DA ONA TO NE RADI. NEKE ZEMLjE SU U SVOJE STRATEŠKE CILjEVE ZA KONTROLU DUVANA ZA PRVE DVE DECENIJE 21. VEKA UVRSTILE "ISTRAŽIVANjE METODA KOJIMA SE UTVRĐUJU PROMENE U SASTAVU CIGARETA KAKO BI SE SPREČILI RIZICI PO ZDRAVLjE STANOVNIŠTVA.

 

 

 

ZAVISNOST OD PUŠENjA

 

 

 

Zavisnost koju stvara pušenje je i fizička i psihička.

Fizička zavisnost se pojavljuje kada telu treba nikotin da bi se opustilo, pridobilo privremeni gubitak snage ili sprečilo smenjivanje perioda sa jakom žudnjom ka cigaretama (kada se doživljava iritabilnost, pritisak, tuga, problemi sa spavanjem, glavobolje i dr.).

 

Ljudi nauče da povezuju pušenje sa drugim aktivnostima, situacijama i osećanjima. Na primer, neki ljudi osećaju potrebu za pušenjem nakon jela ili tokom pijenja kafe. Drugi ljudi nauče da povezuju pušenje sa prijatno provedenim vremenom u društvu.

 

Ove činjenice se mogu potkrepiti podatkom da pušači obično imaju dva, tri ili više pokušaja odvikavanja pre nego što definitivno ostave pušenje.

 

Svetska zdravstvena organizacija je u 10. Reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti sindrom zavisnosti od duvana svrstala pod šifru F17.2 (mentalni i poremećaji ponašanja usled upotrebe duvana), što znači da je pušenje – bolest zavisnosti.

 

Većini pušača su bliske sledeće činjenice:

· snažna želja za pušenjem,

· poteškoće u kontrolisanju broja popušenih cigareta,

· upornost u pušenju uprkos štetnim posledicama,

· davanje većeg prioriteta pušenju nego ostalim aktivnostima i obavezama,

· ponekad i prisustvo fizičkih simptoma prilikom nedostatka nikotina.

 

Farmakološki procesi i ponašanje koje karakterišu duvansku zavisnost su slični onima kod pojedinih droga poput heroina i kokaina. Nikotin utiče na povratne dopaminske sisteme u mozgu na sličan način kao heroin, amfetamin ili kokain. Za nikotin se čak smatra da stvara veći stepen zavisnosti od nekih droga.

 

 

 

ZAŠTO LjUDI POČINjU DA PUŠE?

 

Svaki pušač ima svoj lični razlog. Neki ljudi puše da bi se lakše nosili sa svojim osećanjima, neki puše više kada se nalaze u određenim situacijama ili u društvu pojedinih ljudi.

 

Kada ljudi počnu da puše obično razmišljaju da žele samo da probaju, da mogu uvek prekinuti i da broj cigareta koji budu pušili neće biti velik. Ali, nikotin u cigaretama izaziva zavisnost. To znači da kada jednom počnete da pušite, vremenom će vam biti potrebno sve više i više cigareta da biste zadovoljili potrebu za nikotinom. Neki ljudi razvijaju prave rituale koji se tiču kupovine, paljenja cigareta, ili konzumiranja kafe i drugih užitaka uz cigarete, čime zavisnost samo jača. Čak i kada samo hoćete da probate nekoliko puta, postoji velika šansa da ova skupa navika postane deo vaše svakodnevnice. Mnogi pušači kupuju dnevno paklicu cigareta, pa i više.

 

Istraživanja su pokazala da se već od mladog uzrasta pušači mogu podeliti u dve dosta jasno izdiferencirane grupe: u prvu grupu spadaju oni koji počinju da puše pretežno zato što vide da to i drugi rade, kod njih se stvara navika, ali kada shvate štetnost ili opasnost, mogu relativno lako da ostave duvan. U drugu grupu spadaju oni koji relativno brzo postaju pušači, ali koji nisu u stanju da ostave duvan ni onda kada su zbog pušenja dovedeni u životnu opasnost.

 

Neki istraživači smatraju da se može govoriti o postojanju četiri vrste motiva koji adolescenta stavljaju u poziciju da postane pušač ili ostane nepušač:

a) motivacija socijalnog prestiža

b) radoznalost i samoproveravanje

v) izražajnost buntovnosti

g) rasterećenje osećaja teskobe

 

 

 

Zavisnost od duvana se u sociološkom smislu ne ograničava samo na pušenje, nego i na prihvatanje određenih stavova, vrednosnih sistema, orijentacije u načinu življenja, ophođenja u grupi prema vršnjacima i odraslima, sticanje navika, socijalnog i individualnog identiteta.

 

 

Neka osećanja ili situacije koje pokreću potrebu za pušenjem:

 

  • bes/ljutnja
  • depresija/tuga
  • dosada
  • usamljenost
  • pritisci u školi
  • osećaj odbačenosti
  • nagrađivanje sebe
  • da ostavimo utisak na nekoga
  • problemi u porodici ili sa prijateljima
  • da bi izgubili na težini

 

Istraživanja su pokazala da razmišljanje o započinjanju sa navikom pušenja kod dece počinju neposredno pred polazak u osnovnu školu i, dok se prvi eksperimenti javljaju u nižim razredima osnovne škole, intenzivnije eksperimentisanje primećeno je u uzrastu 11 – 13 godina, što doprinosi da se kod određenog broja tinejdžera ona ustaljuje na kraju osnovne škole. Na ovo ukazuju i podaci iz naše zemlje da je svako treće dete prvu cigaretu probalo u uzrastu od 10 godina.

 

 

 

KOJE SU NAJVAŽNIJE ZDRAVSTVENE POSLEDICE PUŠENjA?

 

Najznačajniji naučni nivo dokaza o posledicama pušenja dala je Britanska doktorska studija, koja je na uzorku od 34439 britanskih lekara muškog pola, u periodu od 50 godina (1951-2001. godina), nedvosmisleno ukazala da: pušenje višestruko povećava rizik za rak pluća i druge tumore, infarkt srca, šlog, hroničnu opstruktivnu bolest pluća; polovina pušača umre od bolesti izazvanih pušenjem; četvrtina pušača umre u srednjim godinama života (30-69); pušači imaju u proseku 10 godina kraći životni vek od nepušača; prekid pušenja u 50. godini prepolovljuje a u 30. godini života gotovo eliminiše rizik; odvikavanje u dobi od 60, 50, 40 ili 30 godina doprinelo je produženju života za 3, 6, 9 ili 10 godina.

 

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Svetska zdravstvena organizacija su od 1986. godine, na osnovu zadovoljavajućeg broja i kvaliteta naučnih dokaza, ukazali na uzročnu vezu između duvanskog dima i raka pluća, usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka (skvamocelularni karcinom), pankreasa, mokraćne bešike i bubrežne karlice, a od 2002. godine i karcinoma nosne šupljine, nosnih sinusa, jednjaka (adenokarcinom), želuca, jetre, bubrega (karcinom renalnih ćelija), grlića materice i mijeloidne leukemije.

 

Danas se zna da je kod muškaraca pušača, mlađih od 45 godina, a koji puše najmanje 10 godina, rizik umiranja od srčanih bolesti 7 puta veći.

 

Pušenje izaziva ubrzan rad srca, ono se više napreže i dnevno napravi 10.000 otkucaja više. Zato se srce pušača više umara i podložnije je raznim bolestima. Dugogodišnji pušači imaju problema sa krvotokom na prstima ruku i nogu. Njihovi prsti su obično bledi, pomalo ljubičasti i trnu, jer dolazi do sužavanja najsitnijih krvnih sudova zbog pušenja.

Rak pluća

Rak pluća je bolest koja se najčešće vezuje za naviku pušenja. To je vrlo teška bolest koja se još uvek u velikom broju slučajeva završava smrću. Pluća su podložnija raznim infekcijama a kasnije se može javiti i bol. Ovaj rak se, nažalost, brzo širi i na druge organe kao što su kosti i mozak. Oko 90% osoba koje su umrle od raka pluća bili su pušači. Danas se zna da ukoliko pušač napusti naviku pušenja blagovremeno on ima šansu da izbegne rizik od obolevanja od ove najteže bolesti.

 

Hronične plućne bolesti

Kao posledica pušenja dolazi do usporavanja, zaustavljanja i paralize finih trepljica u disajnim putevima i stoga nagomilavanja sluzi koja je dobra podloga za česte upale. Ove učestale infekcije i prisutnost nekih hemijskih materija u dimu duvana dovode do povremenog sužavanja disajnih puteva, odnosno, opstruktivne bolesti pluća (hronični bronhitis i astma). Nekada, zbog otežanog disanja i suženja disajnih puteva, dolazi do prskanja plućnih mehurića i tako gubljenja disajne površine pluća (emfizem). Ljudi oboleli od ovih bolesti veoma teško dišu, čuje se šištanje prilikom disanja i nisu u mogućnosti da ugase plamen šibice ni u najvećoj blizini.

 

Delovanje duvana na mlad organizam

Novorođenčad majki koje puše češće imaju manju porođajnu masu i zbog toga rizikuju veći broj zdravstvenih problema. Deca majki koje su u trudnoći pušile (kao i majki koje su pasivno bile izložene duvanskom dimu) češće imaju upale gornjih disajnih puteva, upale srednjeg uha, bronhitis i alergijsku astmu, što se opaža i kod dece koja su izložena duvanskom dimu. Deca roditelja pušača,iako nikada u životu ne upale cigaretu, imaju veće šanske da obole od bolesti srca i krvnih sudova kasnije u životu.

Neposredni uticaj pušenja na zdravlje mladih pušača ispoljava se, određenim znacima kao što su: kašalj, smanjenje dubine disanja, stalna pojava sluzi u bronhijama, češće prehlade i slično, a kada pušenje postane navika, ono deluje štetno i na kardiovaskularni sistem. Navodi se da pušenje podstiče gojaznost (konzumiranje veće količine hrane, nedovoljno kretanje, visoke vrednosti masti u krvi, a naročito holesterola). Usled toga, pušači se izdvajaju u posebnu kategoriju adolescenata kod kojih je kasnije rizik od kardiovaskularnih oboljenja znatno veći. U poslednje vreme ističu se i simptomi među mladima koji ukazuju na "nepodnošljivost", kao što je iritacija očiju, rinitis (upala nosne sluzokože), glavobolja, jutarnje iskašljavanje itd. Ne sme se zanemariti ni uticaj duvana na pojavu nespokojstva, hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), drhtavice, poremećaja u organima za varenje, čira na želucu i poremećenih sociopsiholoških odnosa.

Važno je devojčicama i devojkama isticati posledice po reproduktivnu funkciju (na prvom mestu - teže začeće, učestalije pobačaje i komplikacije tokom trudnoće).

Kako mladi pušači češće od vršnjaka nepušača eksperimentišu sa uzimanjem alkohola i droga (koje kao izazovi socijalnog pritiska neposredno slede uzrastu u kojem se fiksira navika pušenja), to je ulaganje napora da se nauče veštine odupiranja socijalnom pritisku da se usvoji po zdravlje štetno ponašanje kao što je pušenje, od višestruke koristi kasnije, u savladavanju socijalnog pritiska da se prihvati uzimanje alkohola ili droge.

 

Posledice koje pušenje može ostaviti na mlad organizam nisu ujedno i najpogodniji motivacioni argumenti za odupiranje prvim eksperimentima. Stoga je korisnije mladima isticati uticaj duvana na lošiji fizički izgled, nesposobnost održavanja dobre fizičke kondicije i sl.

 

Dobar lični primer je preduslov svakom informisanju ili pomoći u usvajanju znanja, stavova i savladavanju veština.

 




Pokreće Omladina JAZAS-a Kragujevac by MWPC