Follow us

Video klipovi

Imamo 4 gostiju na mreži
Dobrodošli Baza znanja Bolesti zavisnosti
Psihoaktivne supstance PDF Štampa El. pošta
subota, 28 maj 2011 09:38

ZAVISNOST I OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA PAS

 

Ujedinjene nacije naglašavaju da postoji više načina prevencije narkomanije: edukacija, rad na stavovima, tretman zavisnika i proces resocijalizacije, sprečavanje proizvodnje droge, kontrola saobraćaja i dr. Ali sama zdravstvena prevencija odvija se na 3 nivoa:

 

1. PRIMARNA PREVENCIJA – podrazumeva sprečavanje da do problema dođe. Uključuje rad na unapređanju kvaliteta života i zdravlja, jačanje pojedinca, njegovih odbrambenih snaga, samopoštovanja i sticanje veština za odolevanje pritiscima.. Njom bi trebalo spečiti da uzroci bolesti dobiju šansu da utiču na pojedinca.

2. SEKUNDARNA PREVENCIJA – podrazumeva lečenje, onda kada je do problema zavisnosti već došlo.

3. TERCIJARNA PREVENCIJA – podrazumeva resocijalizaciju, saniranje posledica bolesti zavisnosti.

Prema rasprostranjenosti, uzrocima i posledicama, narkomanija je primarno društveni, a sekundarno medicinski problem. Medicini pripada zbog telesnih i psihičkih oštećenja. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti iz 1992. godine, postoje dijagnostički kriterijumi koji moraju biti ispunjeni da bi se neko stanje dijagnostikovalo kao bolest zavisnosti. Dijagnostički kriterijumi su jedinstveni za zavisnost od droga, alkohola i drugih PAS. Sindrom zavisnosti je skup fizioloških, bihejvioralnih i kognitivnih fenomena, kriterijuma. Konačnu dijagnozu zavisnosti bi trebalo postaviti samo ako postoje 3 ili više fenomanadoživljenih ili manifestovanihu periodu od godinu dana:

 

1. Jaka i uporna želja ili osećanje prinude (kognitivni fenomen),

2. Otežana kontrola nad ponašanjem oko uzimanja PAS u smislu početka, završetka i količine. PAS se uzima u većim količinama ili u dužim periodima, nego što je to nameravano (bihejvioralni fenomen),

3. Apstinencijalni sindrom koji se javlja nakon prestanka ili smanjenja količine PAS (fiziološki fenomen),

4. Porast tolerancije je potreba za što većom količinom PAS kako bi se postigli efekti koji su se ranije postizali sa nižim dozama (fiziološki fenomen),

5. Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava i interesovanja (bihejvioralni fenomen),

6. Poremećaj svesnosti o posledicama (kognitivni fenomen).

Takođe, prema 10. međunarodnoj klasifikaciji bolesti postoji četiri patološka oblika uzimanja droge:

 

1. akutna intoksikacija

2. rizično uzimanje droge - narkofili (opisuje se kao životni stil i lična odluka o rizičnom ponašanju, može i ne mora da utiče na zdravstveno stanje, nalazi se između bolesti i zdravlja)

3. štetna upotreba droge - abuzus (korišćenje PAS jednom mesečno ili više puta godišnje, uz oštećenje zdravlja, socijalnih i ekonomskih problema)

4. zavisnost od droga (prvo se javlja psihička, a potom i fizička zavisnost).

 

Glavni etiološki činilac u nastanku zavisnosti od PAS predstavlja poremećaj u strukturi ličnosti (genetska i/ili stečena dispozicija). Različite osobe iz istog socio­kulturnog okruženja različito reaguju na PAS. Neke osobe probaju drogu i postanu zavisnici, druge probaju i prestanu ili uopšte ne žele da probaju drogu. Kod onih osoba koje su nastavile sa uzimanjem droge, vodeću ulogu u patogenezi zavisnosti imaju farmakodinamska dejstva droge na centralni nervni sistem i metabolički poremećaji.

 

Savremena istraživanja govore o neurohemijskim poremećajima i promenama na receptorima u centralnom nervnom sistemu. Kod povremene upotrebe opijata dolazi do pada sinteze serotonina i endorfina, i porasta dopamina, koji podstiče asocijativnost, ideaciju, kreativnost, percepciju, impulsivno reagovanje, želju za nečim novim. Kod dugogodišnjih zavisnika u apstinenciji nastaje redukcija dopamina u mezolimbičkom sistemu, pa dolazi do ispoljavanja bezvoljnosti, depresivnosti, gubitka aktivnosti i motivacije. Kod hronične upotrebe dolazi do pada sinteze endorfina, pada dopamina i serotonina. Endorfini imaju slično dejstvo morfinu, pa se pretpostavlja da su osobe sa endorfinskim deficitom predisponirane za nastanak i razvoj zavisnosti. Osnovna preventivna poruka glasi: Nemojte ni da probate marihuanu i druge droge jer ne znate kakva vam je biološka predispozicija.

 

Zavisnost od droga podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije prirodnim ili sintetskim drogama. Zavisnost može biti:

    1. psihička, intenzivna želja i opsesivno-kompulsivna potreba za drogom, bez znakova fizičke zavisnosti, bez većih posledica za okolinu , a odlikuje se gubitkom kontrole nad količinom uzete PAS
    2. fizička, koja podrazumeva pojavu apstinencijalne krize kada se smanji količina droge ili se ukine njeno unošenje, i povećanje tolerancije.

 

 

PSIHOLOGIJA UZIMANjA PAS

 

 

Uzroci nastanka narkomanije su veoma složeni i komplikovani. Treba je posmatrati kroz interakciju činilaca koji bi se mogli svesti na četiri osnovna­:

1. psihoaktivna supstanca

2. ličnost

3. porodica

4. društvo.

 

Zavisnici su uglavnom mladi ljudi, između 14 i 25 godine života. Opšte je prihvaćeno mišljenje da su zavisnici nezrele, nesamostalne, veoma sugestibilne ličnosti sa nedostatkom adekvatnog osećaja krivice i griže savesti za štetno ponašanje prema sebi i okolini. Većina zavisnika nema adekvatna osećanja i predstave o sopstvenim vrednostima, uglavnom dominiraju negativna ili idealizovana osećanja, što svakako predstavlja posledicu nezrelih mehanizama odbrane. Osim ovog poremećaja prema ličnom realitetu, postoji i izmenjenost prema društvenom realitetu. Ne prihvataju svoje mesto, obaveze i odgovornosti u porodici, a osobe van narkomanskog kruga se izbegavaju. U literaturi se navodi više razloga zašto mladi uzimaju droge: u detinjstvu to je potreba za imitacijom, u adolescenciji je radoznalost, a u odraslom dobu psihički, najčešće depresivni poremećaji. Psihoanalitičari smatraju da upotreba PAS predstavlja bekstvo od stvarnosti.

 

Pre pojave simptoma zavisnosti, mogu se uočiti promene u ponašanju. Prvo se zapažaju oscilacije raspoloženja sa depresivnim periodima. U stanju su satima da leže zagledani u jednu tačku, nemaju želje za kontaktima sa ostalim članovima porodice. Jedino interesovanje pokazuju za višečasovno slušanje muzike. Ne žele da govore o svojim izlascima, vraćaju se vrlo kasno. Preko dana sve više spavaju, a noću gledaju TV ili slušaju muziku. Imaju nove prijatelje, koje retko upoznaju sa roditeljima. Naglo popuštaju u učenju, izostaju iz škole, na časovima su nezainteresovani. Konflikti sa roditeljima su sve teži, stupaju u verbalne, pa i fizičke sukobe. Novac i vredne stvari nestaju iz kuće. Upadljivo lažu, u početku su ubedljivi pa se to ne primećuje, a kasnije lažu kad za to nemaju većeg razloga i potrebe.

 

Od izuzetnog značaja su porodični odnosi. Sva ispitivanja ukazuju na razorene porodične odnose. U takvim porodicama, PAS predstavljaju zaklon od ambicioznih, preterano strogih, neurotičnih ili čak i teže psihički izmenjenih roditelja. Glavni uzrok zloupotrebe PAS po sociopsihološkim ispitivanjima predstavlja raspad klasične i formiranje savremene porodice. Na račun standarda i materijalnih dobara, porodični odnosi se dehumanizuju i osiromašuju. Roditelji postaju sve manje emotivni i moralni oslonac svojoj deci. U traganju za svojim identitetom i smislom postojanja, mladi se umesto porodici okreću uličnim autoritetima, što često dovodi do rizičnog ponašanja, odnosno zloupotrebe PAS.

 

Može se zaključiti da je zloupotreba PAS multifaktorijalno uslovljena biološkim, sociološkim i psihološkim činiocima. U etiologiji se mogu grupisati četiri grupe činilaca:

 

1. radoznalost (posledica nesigurnosti i emotivne nestabilnosti, kao želja da se smanji mrzovoljno, depresivno osećanje, da se poboljša funkcionisanje, pritisak sredine, da se oseća prijatno i samouvereno)

2. porodična nesigurnost (odbacivanje od strane roditelja, preterana očekivanja, nedostatak jednog od roditelja, alkoholizam u porodici)

3. psihopatološki poremećaji

4. uslovljeno ponašanje, navika jer se u početku pri uzimanju droge povećava produktivnost i popravlja raspoloženje.

Ovim činiocima se svakako mora dodati i novonastali vrednosni sistemi, uzrokovani društvenim događajima u našoj sredini, sa intenzivnim osećanjem nesigurnosti, straha i praznine kod mladih ljudi, koji jedini izlaz pronalaze u zloupotrebi PAS.

 

NAJČEŠĆE PAS KOJE SE ZLOUPOTREBLjAVAJU

 

 

Sve PAS se, prema dejstvu na centralni nervni sistem, mogu podeliti u četiri osnovne grupe:

 

1. Depresori CNS-a

- opijum - morfin

- kodein - sedativno hipnotičke supstance (bensedin...)

- heroin - metadon

- heptanon

- Organski rastvarači, lepak, benzin, neke boje i lakovi

 

2. Stimulansi:

-amfetamin - kokain

-extasy - nikotin

-kofein

 

3. Halucinogeni:

-LSD - fenciklidin “Anđeoski prah”

-akineton - artene

- pečurke - kaktusi

 

4. Kanabinoidi

- marihuana

- hašiš

- kanabiolovo ulje

 

 

Prema nastanku, sve PAS možemo podeliti na:

 

    1. prirodne (marihuana, kokain, nikotin, pečurke, kaktusi...)
    2. veštačke (extasy, LSD, metadon.....)
    3. polusintetske (heroin)

 

 

KANABINOIDI

Trava, vutra, gandža, pot, Meri Džejn, džidža, domaćica, šiptarka.........

Marihuana, hašiš i kanabiolovo ulje se dobijaju iz indijske konoplje (Canabis sativa). Hašiš je smola iz cvetova ženske biljke (ima izgled čokolade), a marihuana je bilo koji deo biljke koji je isečen, osušen i samleven (liči na origano). Aktivna supstanca je THC (tetrahidroksi kanabiol). Marihuana sadrži 1%, hašiš 5 do 15%, a kanabiolovo ulje može sadržati od 15 do 35% THC-a. Kanabinoidi se puše u formi cigareta, pomoću lule ili posebnih muštikli (nargila), ali mogu i da se žvaću, gutaju, a u nekim azijskim zemljama ih dodaju u kolačiće.

 

Dejstvo počinje 2 do 5 minuta nakon konzumiranja i traje 2 do 5 sati. Osnovna karakteristika kod dejstva kanabinoida je da pojačavaju trenutno raspoloženje (ako je osoba bila tužna pre nego što je uzela marihuanu, biće još tužnija i obrnuto, ako je bila srećna, biće još srećnija). Nakon unosa supstance u organizam dolazi do blage euforije, pojačane govorljivosti i brbljivosti, smeha na besmislene i neprikladne povode, blage dezorjentacije u vremenu i prostoru, usporenih reakcija i poremećene kordinacije pokreta, menja se osećaj protoka vremena, javlja se opuštenost, strah, anksioznost, smanjena sposobnost rasuđivanja, otuđenje, povlačenje od društva. Ako se prekorači doza javlja se težak umor, vrtoglavica, mučnina, psihoze, a može doći i do gubitka svesti.

Simptomi na osnovu kojih se može zaključiti da je neko konzumirao marihuanu su: crvenilo konjuktiva i beonjača, povećan apetit, suvoća usta, ubrzan rad srca.

 

Hronična upotreba marihuane dovodi do:

  1. zavisnosti (prvo psihičke, a nakon dugotrajnog konzumiranja, mogu se primetiti i znaci fizičke zavisnopsti)
  2. amotivacionog sindroma (gubitak interesovanja, aktivnosti i ciljeva, nemogućnost radovanja, depresivno raspoloženje, slabljenje memorije, osećaj praznine, nedostatak energije, problemi u školi, porodici – što može dovesti do trajnih promena u strukturi ličnosti)
  3. oštećenja opažanja, pamćenja, rasuđivanja
  4. psihoza
  5. oštećenja imuniteta
  6. oštećenja organa za disanje
  7. oštećenja reproduktivnog sistema.

 

AMFETAMINI I METAMFINI

Amfetamini su sintetske psihoaktivne supstance iz grupe stimulansa. Korišćeni su kao legalni lekovi protiv prehlade i povišene temperature, za smanjenje telesne težine, prehlade, astmu, migrene, epilepsiju i kao terapija u lečenju ADHD sindroma (deficit pažnje i hiperaktivnost). Najčešći oblik je beli prah, mada mogu biti i u obliku tableta i kapsula, a koriste se ušmrkavanjem, oralno ili intravenski.

Izazivaju euforiju, povećavaju izdržljivost i aktivnost, smanjuju osećaj gladi i žeđi, povećavaju budnost (pa su često korišćeni među studentskom populacijom).

 

Metamfetamin je sličan amfetaminu, ali su efekti na centralni nervni sistem jači. Dobija se preradom efedrina ili pesudoefedrina koji se koriste kao lek. Najčešći oblik je metamfetamin hidrohlorit, u žargonu poznat kao speed, meth ili chalk, a crank je naziv za bilo koji oblik metamfetamina. Najčešće se pojavljuje u obliku tableta, kapsula, paste ili kristala. Ice je kristalizovani metamfetamin koji se koristi za pušenje.

Može se pušiti, ušmrkavati, uzimati oralno ili ređe intravenski. Efekti pušenja mogu trajati i do 30 sati, efekti ušmrkavanja 3 do 5 sati, dok oralno uzimanje stvara efekte koji traju 15 do 20 sati. Odmah nakon pušenja ili intravenskog ubrizgavanja korisnik doživljava intenzivno uzbuđenje koje traje nekoliko minuta, dok euforija koju izaziva ušmrkavanje ili oralno uzimanje nije tako intenzivna.

 

Osoba koja je pod dejstvom amfetamina ili metamfetamina se prepoznaje po izrazitom crvenilu ili bledilu lica, groznici, ubrzanom radu srca, povišenom pritisku, proširenim zenicama, pojačanom lučenju pljuvačke, a javlja se često i mučnina i povraćanje.

 

Dugotrajna upotreba amfetamina i metamfetamina dovodi do iscrpljenosti energetskih kapaciteta osobe, gubitka apetita, nesanice, opšte slabosti i iscrpljenosti organizma.

 

Psihička zavisnost se brzo uspostavlja, a kod naglog prekida uzimanja, nastaje apstinencijalni sindrom u vidu depresivnih stanja, umora, nesanice, psihomotorne usporenosti.

 

SPEED

SPEED (meth, ice, chalk) je ulični naziv za metamfetamine i amfetamine.

 

Speed se najčešće pojavljuje kao prašak bez mirisa, gorkog ukusa ali se može naći i u oblika tableta, kapsula, masne stvrdnute paste ili kristala (ICE). Najčešće se konzumira ušmrkavanjem ali može i gutanjem, pušenjem ili intravenski. Intravenski način korišćenja je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od inficiranja korišćenjem zajedničke igle.

Delovanje speed-a počinje za par minuta ili pola sata do sat nakon uzimanja (u zavisnoti od načina unošenja u organizam), traje 4 do 6 sati, a kod uzimanja kristalnog oblika (ice) čak i do 30 sati. Speed je stimulans, što znači da osoba koja je pod dejstvom speed-a oseća priliv snage, pojačanu koncentraciju, ne oseća umor i glad. Zbog ovoga je speed popularna vikend droga, a koriste ga i studenti tokom spremanja ispita. Kada se organizam iscrpi nastupa period kada osoba mora da se odmori, oslabljen je imunitet a mogu se javiti i tzv. amfetaminske psihoze.

Psihički efekti: živahnost, osećaj ugodnosti, pričljivost, povećana agresivnost, osećaj izdržljivosti i snage, gubitak orijentacije, smanjen apetit, paranoja.

 

Fizički efekti: suvoća usta, suva koža, svrab, povišena telesna temperatura i znojenje, ubrzan rad srca ili nepravilni otkucaji, ubrzano disanje, povišen krvni pritisak, proširene zenice, glavobolja, nevoljni pokreti (napetost mišića, drhtavica), zamagljenje vida, vrtoglavica.

 

Posledice upotrebe speed-a: teški poremećaji u radu bubrega i pluća, oštećenje jetre, smanjen imunitet, neuhranjenost, nedostatak vitamina, srčane smetnje, nesanica, psihoze (osećaj da je osoba posmatrana ili da je neko prati).

 

Detekcija u urinu moguća je kod amfetamina 24 do 72 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana

 

 

EKSTAZI

Eks, ekser, tabletica, smajl.....

 

 

 

 

 

Ekstazi je sintetska psihoaktivna supstanca dobijena iz metamfetamina (3-4 metilen-dioksimetamfetamin). Deluje kao stimulans, a može se naći u vidu tableta kapsula ili praha. Tablete su različitih boja, sa različitim znacima na sebi (označavaju samo proizvođača, nikako dejstvo koje će tableta imati na osobu nakon unosa u organizam). Najčešće se uzima oralno (guta se sa tečnošću), ali može i da se usitni i ušmrkava.

 

Efekti počinju 20 do 90 minuta, prestaju nakon 4 do 6 sati.

Psihički efekti su: euforija, mentalna i emotivna jasnoća, osećaj bliskosti sa drugima, konfuzija, nesanica, napetost, paranoja, agresivnost, halucinacije, osećaj lakoće i lebdenja, smanjen osećaj za glad i žeđ.

Fizički efekti su: napetost mišića (posebno viličnih), zamagljen vid, žmarci, preznojavanje, mučnina, povišen pritisak, ubrzan rad srca, nevoljni pokreti, drhtanje ruku.

 

Osoba koja je uzela ekstazi izgleda razdragano, željna je društva, pričljiva, a u Americi je poznat kao droga zagrljaja (hug drug) – jer izaziva povećan osećaj bliskosti sa drugima. Zenice su proširene, mišići napeti, često je škrgutanje zubima, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, često je preznojavanje i drhtanje ruku. Osoba je u pokretu, puna energije, može da izgleda konfuzno, uplašeno ili agresivno.

 

Posledice: zbog dehidratacije usled gubitka soli i vode preznojavanjem, može doći do moždanog edema, srčanog udara, epilepsije, pregrejavanja tela i bubrežne insuficijencije.

CRASH je stanje koje može da nastupi nakon prestanka dejstva ekstazija, a predstavlja osećaj tuge i straha. Iz straha od crash-a uzima se sledeća tableta odmah po prestanku dejstva uzete.

DAY AFTER se javlja jer se tokom delovanja ekstazija prazne zalihe serotonina (neurotransmitera zaduženog za dobro raspoloženje) u mozgu, a potrebno je oko dve sedmice da se one obnove. Usled njegovog nedostatka javlja se depresija, nesanica, osećaj iscrpljenosti i gubitka apetita.

Posle duže upotrebe javlja se depresija, konfuzija, nesanica, napetost, paranoidne reakcije, poteškoće u pamćenju.

 

Ekstazi izaziva psihičku zavisnost, dok fizičku ne izaziva, a posle duže upotrebe, javlja se i tolerancija.

 

 

 

KOKAIN

Koks, koka, prah, slatki zanos, crta, belo, lobe, sneg

 

 

Kokain je jedna od najskupljih i najčistijih droga. Dobija se preradom južnoameričke biljke Erithroxylon coca. Sve više se koristi sirovi ekstrakt iz lista poznat pod nazivom Crack. Spada u stimulanse. U organizam se unosi najčešće ušmrkavanjem ili utrljavanjem u desni, a ređe intravenski.

 

Upotreba kokaina izaziva najjaču psihičku, ali i fizičku zavisnost (mada se dugo smatralo da se ne javlja fizička).

 

Kokainska intoksikacija se sastoji iz tri faze:

 

1. Euforična faza (plima dobrog rapoloženja) počinje psihomotornim nemirom, neodoljivim smehom, osećanjem intelektualne moći, brzim govorom, neobuzdanošću, popuštaju kontrole ponašanja, teže je kontrolisati seksualni nagon, što dovodi i do promiskuiteta.

2. Faza konfuzije, iluzija i optičkih halucinacija. Mogu se javiti i halucinacije. Tipične su mikropsije (liliputanske halucinacije) i haptičke halucinacije (insekti pod kožom). U ovoj fazi mogu nastati paranoidno-delirantna psihotična stanja (kokainski delirijum) sa agresivnim ponašanjem. Psihotična stanja mogu da traju nekoliko dana.

3. Depresivnu fazu karakteriše apatija, neraspoloženje, usporenost pokreta i bezvoljnost.

 

Dejstvo počinje posle 1 do 2 minuta od trenutka konzumiranja i traje do 2 sata. Vreme trajanja efekata je kratko jer se brzo izbacuje iz organizma. Javlja se osećaj jake euforije, povećane snage i kontrole nad situacijom, izoštrenje čula, nesanica i gubitak apetita. Može doći i do brze promene raspoloženja i povećane psihičke razdražljivosti, kao i haptičke halucinacije (“kokainske bube”).

 

Posle duže upotrebe nastaju sve duži periodi depresije, anksioznosti, razdražljivosti, paranoidnih stanja, oštećenja na bubrežnim arterijama, srčanom mišiću i gastrointestinalnom traktu. Bolesnici su u hroničnom strahu, pate od nesanice, depresije, razdražljivosti i glavobolje.

 

 

 

LSD

Trip, kartončić, mikrodot, esid

 

 

 

 

 

LSD (dietil-amid lizergična kiselina) je najjači sintetski halucinogen.

 

Nalazi se u obliku tečnosti natopljene na kartončić (izgleda kao perforirana poštanska marka) koji se stavi ispod jezika i sisa, zatim u obliku malih tableta i pilula ili u vidu tečnosti koja se može nakapati na šećer, direktno na sluzokožu i sl.

 

Obično se uzima oralno, bilo da se sisa ili guta, u obliku tečnosti se može apsorbovati preko sluzokože (ukapavanjem u oko, na jezik ili kockicu šećera), a metaboliše se u jetri i izlučuje u urinu u roku od 24 do 48 sati.

 

Efekti su nepredvidivi. Dejstvo počinje posle 30 do 90 minuta nakon uzimanja i traje 8 do 12 sati. Izaziva halucinacije koje mogu biti prijatne (good trip) ili neprijatne (bad trip) što zavisi od količine supstance, osobina ličnosti konzumenta i uslova pod kojima se uzima, a nemoguće je kontrolisati efekte i njihovo trajanje. Senzacije i osećaji mogu da se prepliću čime se stvara utisak da boje ili muzika imaju miris, da se zvuk vidi ili miris čuje što može biti zastrašujuće ili zbunjujuće, a ljudi mogu zbog gubitka realnosti dovoditi sebe u situacije opasne po život (skok kroz prozor, saobraćajne nesreće i sl.).

 

Posle duže upotrebe nastaju trajna oštećenja mozga, psihotične reakcije tipa shizofrenije, povratne psihotične reakcije (flaschback), hronične promene ličnosti.

 

Flaschback je reakcija koja se javlja u fazi apstinencije u vidu vraćanja na osećanja, raspoloženja, psihotične doživljaje koje je osoba imala u vreme intoksikacije LSD-jem. Ovo stanje može biti prouzrokovano uzimanjem neke druge PAS, emocionalnim stresom, ali i bilo kojim nadražajem iz okoline.

 

Osoba koja je uzela LSD ima proširene zenice, suva usta, javlja se nesanica, konfuzija, a ponašanje često nije u skladu sa situacijom i okruženjem.

 

LSD ne izaziva ni psihičku, ni fizičku zavisnost, ali se javlja tolerancija.

 

 

HEROIN

Dop, hors, pajdo, žuto.....

 

Heroin je depresor CNS, polusintetski derivat morfina koji se dobija iz čaura opijumskog belog maka. Sastoji se od sitnih kristala koji liče na šećer u prahu ili brašno, u čistoj formi je bele boje i ima gorak ukus. Heroin koji se prodaje na ulici je pomešan sa raznim supstancama (šećer, mišomor, štirak, mleko u prahu, strihnin...) radi dobijanja veće količine i veće zarade i njegova boja varira od bele do smeđe, kakav je najčešće kod nas na tržištu. Česti su slučajevi smrti zbog nečistoće heroina.

 

Heroin je najadiktivnija droga, dovodi do izuzetno jake psihičke i fizičke zavisnosti, sa veoma izraženom tolerancijom. U organizam se unosi intravenski (a usled nedostatka zdravih vena moguće ga je ubrizgati pod kožu, u arteriju ili u mišić), ušmrkavanjem, folijanjem (inhaliranje isparenjima sa folije) ili pušenjem (kada se posoli duvan ili džoint). Dejstvo traje 3 do 6 sati.

 

Pri intravenskoj upotrebi heroina mogu se razlikovati tri faze:

1. Faza udarnog dejstva (Flash) - Traje kratko, nekoliko minuta. Ispoljava se u vidu telesnih senzacija, sa subjektivnim doživljajem topline i tahikadrije. Efekti zavise od vrste, količine i koncentracije unete suspatnce.

2. U drugoj fazi nastaje smirenost, prijatan umor, blaga euforija i intezivna meditacija i iluzioniranje o sopstvenim visokim vrednostima. Psihopatološki doživljaji su zavisni od ambijenta i strukture ličnosti. Ova faza traje oko 3 do 4 sata. Heroin kao depresor CNS-a je jedan od najjačih analgetika, otklanja bol pri očuvanju svesti uz blagu euforiju. Ravnodušnost prema bolu se prenosi i na druga neprijatna osećanja i emocije. Dominira osećaj bezbrižnosti i blagostanja.

3. U trećoj fazi su izraženi hipnotički efekti, dolazi do pospanosti ili sna.

Nakon buđenja nastaje depresija, anksioznost, bezvoljnost, neodoljiva želja za ponovnim uzimanjem. Zenice su sužene, javlja se muka, gađenje, povraćanje, opstipacija (zatvor), preznojavanje i hipersalivacija (povećano lučenje pljuvačke).

 

Ukupno, efekti heroina traju 3 do 6 sati.

 

Nakon naglog prekida uzimanja heroina nastupa apstinencijalni sindrom ili kriza, čiji simptomi zavise od dužine uzimanja heroina, količine, ličnosti, ambijenta, motivacije za lečenje. Javlja se 8 do 12 sati nakon uzimanja poslednje doze heroina, a simptomi su najizraženiji drugog i trećeg dana (48 do 72 sata) nakon prestanka uzimanja i postepeno se povlače tokom 7 do 15 dana. Javlja se anksioznost, psihomotorni nemir, razdražljivost, kao i niz vegetativnih i telesnih simptoma – suzenje, curenje nosa, zevanje, preznojavanje, drhtanje, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, bolovi i grčevi u mišićima i kostima, opšta slabost organizma i nesanica.

Od apstinencijalne krize se ne umire, sem u slučajevima kada je organizam osobe već oštećen dugogodišnjim uzimanjem heroina i ostalih PAS ili nekom bolešću, kada može doći do kardiovaskularnog kolapsa, zatajivanja srčanog rada i smrtnog ishoda.

 

Dugoročni efekat konzumiranja heroina je izuzetno jaka psihička i fizička zavisnost, koja dovodi do oštećenja ličnosti i teških oštećenja svih vitalnih organa.

 

Posledice upotrebe heroina

    1. zavisnost – psihička i fizička
    2. oštećenja ličnosti – nastaju postepeno, a promene se vide kao bezvoljnost, opšta malaksalost, pad radne sposobnost, gube se sva alternativna zadovoljstva, pa i samo uzimanje droge ne predstavlja zadovoljstvo, zavisnik postaje nesiguran, nepouzdan, manipulativan, lažljiv, impulsivan, agresivan.
    3. telesna oštećenja – gubitak telesne težine, stomačne tegobe, zatvor, smanjena diureza, sniženje ili potpuni gubitak potencije kod muškaraca, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena, česti su i poremećaji srčanog ritma, povišen krvni pritisak, a u poodmaklom stadijumu nastaju oštećenja na koži, kosi, zubima.
    4. predoziranje (overdose) - U slučajevima predoziranja dolazi do usporenog rada srca i usporenog disanja, što može dovest do smrti. Predoziranje može biti slučajno (usled uzimanja veće količine heroina ili iste količine čistijeg heroina) ili namerno (poznato kao „zlatni metak“ sa ciljem da osoba sebi oduzme život).
    5. somatske posledice

– hepatitis B i C

– tromboflebitis

– apsces

– HIV/AIDS

 

METADON

 

Metadon je sintetička droga dugotrajnog dejstva koja se koristi kao supstituciona terapija za heroin. Deluje kao depresor CNS-a, slično kao morfijum i heroin. Kada se upotrebljava u odgovarajućim dozama u terapiji, ne izaziva sedaciju ni euforiju i ne deluje kao analgetik. Deluje duže u donosu na heroin. Kada se uzima redovno, on se akumulira i taloži u telu tako da njegovo dejstvo u proseku traje 24 sata.

 

Metadonski program smanjuje rizik od predoziranja heroinom, ali i broj krivičnih dela, čime se poboljšava kvalitet života, kao i mogućnost zaposlenja. Primenjuje se u fazi kada je nemoguće bilo šta promeniti, kada je zavisnik prošao više puta različite vrste neuspešnih tretmana lečenja, a metadonski program mu pruža mogućnost da prestane ili u velikoj meri smanji uzimanje heroina.

 

Metadonski program privlači pacijente ka zdravstvenim ustanovama koje su tada u prilici da mogu da pruže i niz drugih pomoći (kontrole, savetovališta....).

 

TABLETOMANIJA

Sedativnohipnotičke suspstance (bensendini) usporavaju sve telesne i psihičke funkcije. Specifičnost njihovog delovanja je sniženje anksioznosti i napetosti kao i poboljšavanje spavanja. Ako se uzimaju u visokim dozama ili kada se zloupotrebljavaju mogu izazvati različite poremećaje svesti sa smrtnim ishodom.

Kod prekomerne i kontinuirane upotrebe nastaje psihička i fizička zavisnost, porast tolerancije, a pri naglom prekidu apstinencijalna kriza. Apstinencijalni sindrom se može ispoljiti u blažim oblicima, ali u vidu delirantnih stanja i epi napadima. Teži oblici apstinencijalne krize u većoj meri ugrožavaju život bolesnika, nego što se događa kod naglog prekida uzimanja opijuma i njegovih derivata. Naročito su opasne intoksikacije kobinovane sa alkoholom jer alkohol višestruko pojačava efekte sedativno-hipnotičkih medikamenata.

 

Barbiturati (lekovi za smirenje) se danas uglavnom koriste, sem u stanjima ekstremne anaksioznosti i uznemirenosti kada uobičajena terapija ne pokazuje efekte. Kontinuirana zloupotreba je veoma retka. Ali je zato česta namerna upotreba u suicidalne svrhe. Intoksicirana osoba (osoba pod dejstvom) zamuckuje i otežano govori, teško održava ravnotežu, posrće slično pijanoj osobi. Ali ako se uzme u većoj količini, ili u kombinaciji sa alkoholom, može dovesti do kome i smrti.

 

Benzodijazepini pored glavnog anksiolitičkog afekta imaju i hipnotička, mišićno-relaksantna svojstva. Negativna dejstva ovih sredstava su obično blaga (pospanost, usporenost, slaba, koncentracija) a predoziranje sa smrtnim ishodom je praktično nemoguće. Zbog njihove neškodljivosti lekari opšte prakse ih često nekontrolisano prepisuju. Pacijenti koji ih uzimaju kontinuirano, obično ne povećavaju doze. Psihička i fizička zavisnost nastaje kada se ovi lekovi uzimaju u većim količinama. Duži period podrazumeva vreme od 6 nedelja do četiri meseca.

 

Simptomi apstinencijalne krize se ispoljavaju u vidu vegetativne hiperaktivnosti (lupanje srca, mučnine, povraćanja, tremora) visoke anksioznosti, slabe koncentracije i pamćenja, izraženog psihomotornog nemira, a moguće su prolazne optičke, taktilne i auditivne halucinacije ili iluzije i epileptični napadi.

Apstinencijalne smetnje traju od 5 do 20 dana.

 

 

INHALANTI

Lepila i isparljivi rastvarači

 

Inhalanti su hemijska isparenja koja prouzrokuju psihoaktivne efekte. Deca u ranom adolescentskom periodu su najčešći korisnici ovih supstanci. Većina potiče iz razorenih porodica nižeg socijalnog i ekonomskog statusa. Prema dužini upotrebe mogu se razlikovati eksperimentalni ili tranzitrorni potrošači koji brzo prelaze na druge droge ili potpuno prestaju da ih uzimaju i hronični potrošači.

 

Inhalanti se mogu podeliti na:

Rastvore:

-industrijski ili kućni rastvori: benzin, lepak, razređivači

-umetnički ili kancelarijski rastvarači: korektori, razna sredstva za čišćenje, tečnosti za markere.

Gasove:

-gasovi koji se koriste u domaćinstvu ili industriji: butan za upaljače, gasovi za frižidere

-aerosoli u domaćinstvu: farbe u spreju, lakovi za kosu, dezodoransi

-medicinski anestetici: etar, halotan, azot oksid.

Nitrite:

-alifatični nitriti: amil nitrit, butil nitrit, cikloheksil nitrit.

Izgled osobe - Osoba izgleda konfuzno, smeteno, kao pijana. Na odeći može imati fleke od supstance, a prisutan je i jak miris na supstancu ( kao da je u blizini nešto farbano ili lakirano).

Način uzimanja - Inhaliraju se direktno, sa tkanine, iz posude ili kese.

Efekti - Skoro svi inhalanti izazivaju efekte slične anesteticima tj. usporavaju telesne i mentalne funkcije. Većina inhalanata izaziva euforiju i različite promene svesti. Intoksikacija je slična alkoholnoj intoksikaciji ali nastaje brže (resorpcija pluća) i traje kraće.

Simptomi intoksikacije su: vrtoglavica, oslabljena koordinacija, nejasan govor, nesiguran hod, euforija ili letargija sa psihomotornom usporenošću,tremorom i depresivnim reakcijama. Mogu da se jave nejasne halucinacije i iluzije. Efekti mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko časova

Posledice zloupotrebe - Udisanje visokih koncentacija hemikalija može direktno dovesti do srčanog zastoja i smrti. Visoke koncentacije inhalanata takođe izazivaju smrt gušenjem tako što potisnu kiseonik iz pluća, a zbog toga ga nema ni u mozgu što izaziva zastoj disanja.

Drugi nepovratni efekti:

-gubitak sluha

-oštećenje perifernih nerava sa grčevima ekstremiteta

-oštećenje moždane mase

-oštećenje koštane srži.

Potencijalno povratni efekti:

-oštećenje jetre i bubrega

-smanjenje kiseonika u krvi.

Izaziva psihičku zavisnost, a nakon duže upotrebe izaziva toleranciju, o fizičkoj zavisnosti nema podataka.

 

 

STEROIDI

 

Steroidi su derivati testosterona koje telo proizvodi kod muškaraca i žena (u manjoj količini).

Koriste se da bi povećali i poboljšali mišićnu masu, snagu i izdržljivost, a omogućavaju da telo bolje koristi proteine. Njihov primarni efekat je ubrzanje mišićne reparacije.

 

Jedan od osnovnih razloga zašto ljudi koriste steroide jeste poboljšanje rezultata na sportskim takmičenjima, da povećaju mišiće i smanje količinu masnog tkiva.

 

Neki steroidi se uzimaju oralno, drugi se unose intramuskularno (ubrizgavanjem u mišić), dok su neki u vidu gela ili krema koji se utrlja u kožu.

 

Posledice:

- kod muškaraca: razvoj tkiva dojki, ćelavost, povećana seksualna želja, smanjena plodnost, smanjenje veličine testisa

- kod žena: povećana maljavost po licu i leđima, menstrualni problemi, produbljivanje glasa, uvećan klitoris

- zdravstvene posledice: žutica, akne na licu i leđima, trajno oštećenje jetre, tumor jetre, dijabetes, problemi sa srcem, visok nivo holesterola, pojačano lučenje žlezda, uvećana maljavost polnih organa., povećavaju rizik od stavranja krvnih ugrušaka što ometa protok krvi i dovodi do oštećenja srčanog mišića.

 




Pokreće Omladina JAZAS-a Kragujevac by MWPC